Ime moje

Na sve strane sveta se otisni
u džepu s'tišinom me potisni
i pusti da druga te voli k'o ja
neka što nema ni zemlje, ni korena

Tiho, tiho, da te ne čuje
ime moje voli me
I kad Bogu se zameriš
ne možeš da me ne voliš
Boli život k'o da nije moj
ime moje budi bolji njoj
ali kada sebi priznaš sve
samo ja sam ti tu
ime moje...

Na sve strane sveta se otisni
u džepu s'tišinom me potisni
i pusti da druga te voli k'o ja
neka što nema ni zemlje, ni korena

Mali bar na kraju grada
namerno sam došla sama
ulična se svetla pale
k'o od šale usne ti dajem sad
tvoj pafem i cigarete, misli lete
hej za sa srce se prsti lepe

Samo vozi radio svira za nas
pa me ljubi ja čekam da upališ mrak
da li čujes radio svira za nas
pa me ljubi ja cekam da upališ mrak

Pratiš me, moj svaki pokret
sedamo u kabriolet
ulična se svetla pale
usne dajem ti sad, ma dajem ti sve
tvoj pafem i cigarete, misli lete
hej za sa srce se prsti lepe

Na sve strane sveta se otisni
u džepu s'tišinom me potisni
i pusti da druga te voli k'o ja
neka što nema ni zemlje, ni korena

Bio si moj heroj, odraz moje duše
oslonac i snaga
kažeš ides dalje, dosta ti je svega
odlaziš iz grada
a svet ruši se, ja ne placem

Aj aj aj blizu nam je kraj
ali ja te ne dam, ne dam, ne dam
srce sad mi daj
da u njega ja te pogledam
Jednog dana u starom džinsu
naći češ sliku ili moj broj
I s’ drugim ženama
ti zauvek ćeš biti čovek moj

Kažeš biće bolje, sve će ovo proći
pitaš da l’ sam tužna
idi šta je-tu je
bar na našem kraju neće biti suza
e to boli me najjače
I svet ruši se al’ ne plačem

Ovo nije ljubav kakvu sam sanjala
baca me u stranu
vuče me do samog dna
I uvek kad na tebe pomislim
samo sebi naudim.

Ne ovo nije ljubav kakvu sam želela
od sebe sve sam dala
a ništa nisam dobila
na kraju kad se svetlost prolije
istina se otkrije

U meni još tuge ima previše
dovoljan broj da znam da nisi moj
trebaće vreme da se izbriše
sa srca svaki dodir tvoj

Već sam popila bezbroj puta
čašu punu razočarenja
prešla preko svake granice
to me muči, moram napolje
moram prestati da te volim
I bilo bi uzalud još da se borim
kasno je za nas

Noćas je kraj, osećam
nestaje sjaj u očima
gledaš me kao da mi govoriš
ostavljaš me zauvek
otrov je jak
a ja nemam lek
ja ga zbog tebe noćas ispijam
I znam

Kad ne bude tvoje ljubavi izgubiću sve
ostaću sama u pustinji da pratim tvoje tragove
kad ne bude tvoje ljubavi izgubiću sve
ostacu sama na pučini da sanjam tvoje dodire

Noćas me bol razbija
gorak je ukus na usnama
kažes mi da me više ne voliš
ostavljašs me zauvek
otrov je jak a ja nemam lek
ja ga zbog tebe noćas
ispijam i znam...

Još na tebe pomislim
i kad srce neće to
al’ se mnogo ne pitam
osmeh duši nacrtam
sebi ranu zašivam

U svakoj pori skrio si
malo svoga mirisa
I kad sam ostanem
tvoje ime pomenem
s’ tobom bolja postanem

Da mi je da mi se vrati moj dragi
moja ljubav i moj greh
na usne ove da vrati moj dragi
one dane, onaj smeh
da mi je da mi se vrati moj dragi
moja ljubav, ceo svet
da opet dobijem krila, meka k’o svila
pa da nastavim svoj let

Spavam sa njom
mirujem da je ne probudim
suze krenu, ja svaku poljubim
kao da si ti
prođe na tren
i kad mislim da je prestalo
dođe bol i mrak i znam nešto je ostalo
taj stari gost što mi sedi celu noć

Melanholija, melanholija
sa tobom došla je
neka tu i ostane
nikom ne dam je

Lutam sa njom
tamo gde smo nekad sedeli
svi na broju, a mi smo nestali
dragi ja i ti
prođe na tren i kad misim da je prestalo
dođe bol i mrak i znam nešto je ostalo
taj stari gost što mi sedi celu noć

Kad prođu godine nevine i dosadne
a ti nijednu drugu ni da pogledaš
i čisto srce sačuvaš
tek tada odgovori mi, nikako pre
tek tada reci volim te

Na telu se greh ne poznaje
i mozes hiljadu tajni u sebi da kriješ
ovo je noć kratkih pogleda
i brzopletih reči u koje je rano da veruješ

Kada jednom stane sve i daljine razdvoje
i kad budimo se jutrom nesrećni
i sretnemo se nespremni
tek tada odgovori mi, nikako pre
tek tada reci volim te

Pozovi je i kaži da ti noćas preko treba
reci joj da od propalih žena i žrtava nema hleba
vređaj me baš kao da znaš
da sve sto radiš uradila sam
udri mi na jad da ti bude lakše
dok te ona po ramenu tapše

Vertigo u glavi, tvoje laži poznate stvari
ćutala bih, al' u tragovima srce mi krvari
Nije kuća samo da od kiše sakrije
nije ljubav ako nije udvoje

Pozovi je i kaži da joj koža na jasmin miriše
reci joj da za njom umireš, da zbog nje diseš
slaži joj sve, lazi k'o mene dok sam tuđa bila
zavedi je, pa pusti da joj jutro slomi krila

Više i ne brojim godine
čak i ne zivim više ja
u ovoj stvarnosti
nikome se više ne nadam
i više nikog ne čekam
jer znam da nisi ti
dan za danom sve sam bliža svojoj istini
čuvam to što nemam
čuvam sve što bio si

Gde da osvanem, a da te više ne tražim u drugim ljudima
gde da odem da te ne volim
gde kad dolaziš u moje snove
da bih te k'o nekad ljubila
i da moju dušu zagrliš

Šta mi vredi sad što pitam se da li si sam kao i ja
u hladnim noćcima
Nikad ti nisam priznala
moje je sunce ostalo u tvojim očima
Dan za danom sve sam bliža svojoj istini
čuvam to što nemam
čuvam sve što bio si

Pozovi je i kaži da ti noćas preko treba
reci joj da od propalih žena i žrtava nema hleba
vređaj me baš kao da znaš
da sve sto radiš uradila sam
udri mi na jad da ti bude lakše
dok te ona po ramenu tapše

Vertigo u glavi, tvoje laži poznate stvari
ćutala bih, al' u tragovima srce mi krvari
Nije kuća samo da od kiše sakrije
nije ljubav ako nije udvoje

Pozovi je i kaži da joj koža na jasmin miriše
reci joj da za njom umireš, da zbog nje diseš
slaži joj sve, lazi k'o mene dok sam tuđa bila
zavedi je, pa pusti da joj jutro slomi krila

Ja od mraka ne plašim se
to odavno sama sam naučila
i to što si pored mene-čudno
na tako lepo nisam navikla
tu k'o ptica zloslutnica
tuga stoji da me podseti
da nije nikuda odlazila
kad ljubav osetim da mi zapreti

Ja još tražim parče neba
kao so sa malo hleba
da me dočekaš
da te volim, da me voliš ludo
ludo zabludo
Ja još tražim malo sreće
da verujem i kad me neće
ne uzmi mi za zlo
što mi želja gori
da te volim ponovo